О књизи: 1965. / У пролеће 1943. године, током офанзиве наших трупа код Белгорода, дивизија у којој се налазио Александар Воинов сусрела се са групом партизана. Партизани су успешно деловали иза непријатељских линија, а сада су се удружили са трупама Совјетске армије. Међу њима је било и неколико деце – дечака и девојчица – од око дванаест или тринаест година. У тим тешким годинама многи тинејџери су се прикључили партизанским одредима. Када се указала прилика послани су на копно. Међутим, то није увек било могуће и деца су морала да деле тешкоће партизанског живота равноправно са одраслима. Најјачи, најхрабрији и најпаметнији од њих постали су извиђачи, гласници, учествовали су у партизанским борбеним дејствима. То су били момци које је Александар Воинов срео у близини Белгорода. Записао је њихове приче, а потом створио роман „Храбри“, посвећен младим партизанима. Поред овог романа, А. Воинов је написао „Приче о генералу Ватутину”, причу „Пет дана”, „Близу тебе сам, оче”, „Златни динари”, „Странка” и друга дела А Лурие.